Мирослав Б. Душанић: Лирик...

болан сам ти

ја тихујем и болујем

већ данима мила мамо

и ноћима мамо милена

нит сна снивам

нит се разбистривам

ој мамо тешко л мени

бољка ми је превелика

у туђини гроб ме чека

ој мамо грешна л мене

прије но умрем

земље шаљи грумен

ој мамо обрадуј ме

гроб и чело да ми кити

моју душу то ћ умирити

ој мамо моја једина

© by Miroslav B. Dušanić

 

да ти бол умине

какве ли то невеселе

црне вијести шаљеш

пријатељу мој

ил изливи емоција

само надиру

душу и тијело дал одмараш

или те боли дјетињасто

без мајчине топлине

сисом и млијеком недојено

у крилу и прегачи

онемоћало

у вриску провале небеске

ноћи долазе и одлазе

дан за даном пролази

сјећања навиру и буде

јакост да ти оснажи

не дирај свијећу

нека гори

још јој није вријеме

да се гасне

плам нека разноси

животом да се рађа

у иконама нашим

весеља потражи

не сузи поља наша

што пламте и радосте

врати се у трен

и животом сини

сунца и цвијећа ти

мало шаљем

да ти бол умини 

© by Savko PEĆIĆ PESA

Не бијах тијелом са Вама, али бијах ДУШОМ присутан.

© by Miroslav B. Dušanić

и душoм

милујеш свој род

свој плод

своје њиве родне

своје огњиште

напуштено

и волиш

и чуваш

пјесмом у ријечима

духом својим

Fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA