Људи су градили куће, најчешће у близини неког извора. Ко је имао довољно воде на свом имању, имао је и природно богаство, без којег се није могло живјети. Поред кућа су ископавани бунари дубоки и по неколико десетина метара само да би се дошло до чисте и питке воде.
Вода се цијенили као највеће богаство које је природа дала. Гдје би се год пронашла вода, изворишта су чувана и уређивана. Та уређена изворишта воде, називана су бунарчићи, азне, бадањеви и врела. Људи су поред њих застајали, окрепљивали се хладном и питком водом, одмарали и настављали путовања.
Често су неки добротвори поред пута правили и уређивали изворе како би се путници намјерници и ненамјерници могли успут освјежити.
Остоја и Живко Станковић из Доње Осиње, давно су отишли из свог села на рад. Поред куће имају извор из кога су воду увели у своје куће. Нису заборавили ни оне који поред њехових кућа пролазе. Напарвили су чесму и лијепо уредили да се свако може напити питке воде.
Кажу да их је то потсјетило на њехова давна времена из дјетињства и сјећање на бунаре, азне, и врела поред којих је било пуно цвијећа.
И тако, ''Остојина и Живкова вода'' остаје да потсјећа и свједочи о једном прошлом времену, када се свака кап воде с највећом пажњом чувала, а извори с пажњом уређивали.
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA 
Zdravo G. Pecic. Ja sam Mira Rajkovic prezivala sam Stankovic i Ostoja Stankovic mi je otac a Zivko stric. Toliko mi je drago da sam nasla ovu vasu reportazu za njihova voda. Rodjena sam, i zivim u Sydney Australia. (Izvini ako ne gramaticki pisem ali Engleski mi je prvi jezik!)
ОдговориИзбришиTata je se odselijo iz Osinje 1970g. Uvjek je nam pricao o njegove dana u Osinju. Dolazio u svog rodnoga kraj svaki par godina. Nazalost tata mi je umro 7.3.2011. Ovakve slike i reportaze i ta njihova voda je sad testiment za nji i moje familije. Hvala jos jednom na ovu divnu reportazu i slike!
Pozz
Mira Rajkovic (Stankovic)