Надица Јанић Нови Сад
Укрина
Мрешка се снена Укрина
на јулском сунцу
и сања увек исти сан.
Искричава, набујала,
понире и израња
из камена.
Прислања бедра на зелене обале,
огледа се у крошњама,
упија боје живота, плодности.
Уздрхтала хуком дозива ноћ.
А месец млад - као срп!
Трепери од његовог додира.
У тренутку блаженства
размичу се обале.
Стапа се с небом и урања у море...
Мрешка се снена Укрина
на јулском сунцу,
утонула у сан.
Надица Јанић
Fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Poštovani Savko, hvala na objavljivanju pesme. Čast mi je da je na Vašem blogu.
ОдговориИзбришиVaše fotografije su divan spoj uz pesmu.
Srdačan pozdrav,
Nadica
Драги пријатељу,
ОдговориИзбришиТвој блог је диван садржавао он коментаре или не...
А искрено говорећи, за многе коментаре на блоговима би било боље да никада нису ни објављени...
Искрено од пријатеља.