Gradnja brane na mlinu Spasojevića 1938. godine.
То мој дjедазвјездан упекао
зној прса умива
табани набоје трпе
стиснуте шаке грле тељиге
као волусине упрегнуто
мишице тегле и вуку
Укрином вода ваља кладе
у њедрима слика унукова
ручак бака спремила
киселицу и млаћаницу
свима подијелила
дошла снајица
бијела рубиница
на леђима дуга плетеница
на рамену повезница
положена обраница
на њој виси торбица
у рукама тестица
ливадицу боснога загазила
успут брава препела и напојила
код куће чедо подојила
пред ноћ
балвани се на брану насукали
то дjеда и синови
моји родови
својом муком ријеку преграђују
хоће шаком зрно да разбију
© by Савко Пећић ПЕСА
старимо пријатељу
ОдговориИзбришии враћамо се тамо
„гдје смо били
и рођењем
печат добили“