субота, 10. јул 2010.

То мој дjеда

 
Gradnja brane na mlinu Spasojevića 1938. godine.
То мој дjеда

звјездан упекао
зној прса умива
табани набоје трпе
стиснуте шаке грле тељиге
као волусине упрегнуто
мишице тегле и вуку
Укрином вода ваља кладе


у њедрима слика унукова
ручак бака спремила
киселицу и млаћаницу
свима подијелила


дошла снајица
бијела рубиница
на леђима дуга плетеница
на рамену повезница
положена обраница
на њој виси торбица
у рукама тестица
ливадицу боснога загазила
успут брава препела и напојила
код куће чедо подојила


пред ноћ
балвани се на брану насукали
то дjеда и синови
моји родови
својом муком ријеку преграђују
хоће шаком зрно да разбију


© by Савко Пећић ПЕСА

1 коментар:

  1. старимо пријатељу
    и враћамо се тамо
    „гдје смо били
    и рођењем
    печат добили“

    ОдговориИзбриши