И моја буника поред куће је анђеоска
И трн који не може
Жуљевитим рукама ништа
Мириси ораса мађијом доносе
Уснулог чобана са дјевојком
Све је то моје
И род плод год
И тврда земљa
И оструга лозара
И извор испод камена
Винова лоза надвија
Слатка зрнца дарује
Весеље опијеном труду
С вечери што долази
Кад мјесечина надвири
Пшениште и кукурузиште
Све се цакли у бисерима
Снивања лагодних
Дријемежом испрекидани
Лисица у пољу кад заштекће
Кокошке заћуте
Пијетлу се примакну
Овце заблеје
Шаров лавеж пусти
И сва јека одзивом и дозивом
Долином родне Ојданице
Кроз корито од обале до oбале
У тихој Осињици нестаје
Чамота негдје тупо
Клепац косу откива
То Љубо ливаду хоће да коси
Кроз откосе праменове
У вријеме заноси
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Uspio si me izcupati iz ovog zimskog mrtvila i odvesti na sjetne livade u rano jutro
ОдговориИзбришиza trenutak. Hvala!
Neda!!!!!!
Pesa, ova tvoja neodoljivo me asocira na neku od slika slikara-naivaca, na kojima je svo pobrojano blago, sve lepote sela.Prosto mi igra pred očima. I u sećanju. Pozdrav!
ОдговориИзбришиЕлектронски превод кинеског коментара:
ОдговориИзбриши''Љубав, осим за срце и коју реч. Намера да прихвате једни друге је све, све намере да воле једни друге. .............''
сво ово вријеме ишчитавам...ишчитавам и ишчитавам, колико ли само љубави на једном мјесту: „И моја буника поред куће је анђеоска“...
ОдговориИзбриши