ИЗГУБЉЕНИ ТРЕНУТАК
Савко Пећић Песа
Завезане шаке
Чврсто
Стиснутим прстима
У црвенилу су знојиле
Осјећајима
Напора тешког
У грчу
Срце је хтјело да препукне
Грлом
Дах је застајао
На уснама
Није било ријечи
А хтио сам
Хтио
У свитку загрљаја
Прегршт љубави
Даривати
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Nežno :) za dragu
ОдговориИзбришиХм...ишчитао неколико пута, проанализирао за мене из свих углова...не бих о томе овдје, само да знаш да ме пјесма добро „уздрмала“ (најрадије бих ти све оћутао, одуговлачио сам да било шта пишем, али ето нисам издржао...)
ОдговориИзбришиEh bas ste lijepi!
ОдговориИзбришиKraj tvoje drage M. ovo je pronadjeni trenutak.
Stojte mi dobro!
N.
Dusa je uvijek mlada, zar ne?
Pesa dragi, ako smem, onako kako ti činiš među mojim pesmama, biram da te ubuduće čitam samo ovakvog - i nežnog i strasnog, i setnog i dečački ushićenog. Pesma je divna
ОдговориИзбриши...и поново ја:
ОдговориИзбришиОва ме твоја пјесма не оставља на миру, увијек јој се враћам... Просто ме „некако изнутра изједа“...
У својим „Знаковима поред пута“, наш велики Иво Андрић је записао и ово:
„Такав је наш живот да човек често мора да се стиди онога што је најлепше у њему и да управо то сакрива од света, па и од оних који су му најближи.“
Хвала Миро на овом свему што си рекао,а ја сам те веома добро разумио и први пут, хвала свима који сте писали коментаре на овај пост.
ОдговориИзбриши