ДЕРВЕНТА - ПАРАСТОС
ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
МОМ НАРОДУ
(1992.)
Срце је као камен
стеже се у чвор
јад и чемер
у горчини жита
задеси мој народ.
Тужна су поља
шума поникла,
оптужба у семену жита,
страшно се небо натмурило
хоће да нас поједу.
Добра душа не може да схвати,
липе миришу само кад цветају,
тешко је бити оно што јеси,
памет се губи тамо где је нема
трулежом се не постиже ништа,
далеко је боље у греху бити мањи.
Стари пањ,
ниче ново жито,
живот значи много,
клас је остао усправно.
Савко Пећић Песа
година 1992.
Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA
Визионар..., поета..., мајстор фотографије..., Човјек...
ОдговориИзбришиВаљда, мој Савко, вриједи постојати...
Позитиван одговор је разлог што сам би и што ћу бити уз тебе...