ВРЕМЕПЛОВ

ВРЕМЕПЛОВ

Човјек живи свој живот. У том животу пролази кроз године и не осјећа шта се све око њега  дешава и стално мијења. Тек кад завири у своју прошлост, сјећањем, или кад погледа своје фотографије, онда схвати шта је све превалио преко себе, својих леђа и какави су обичаји били у одређено његово животно доба.

Дуг је и кратак живот човјека. Дуг, да може да ствара  и остварује своје снове, а кратак да би га у ништа проћердао.

На овим сликама је Душан Спасојевић из Доњих Цeрана код Дервенте. На њима је забиљежен његов живот, онај тежак послијератни, тамо негдје1948. године, можда  и последњи снимак са мајком Јеленом. Онда је Душан морао у војску, а на одсуству је искористио прилику да се слика са дјевојком Зорком и будућом свастиком. Затим слиједи, дио сретног живота са супругом Зорком. Рађаће се и дјеца. Фотографија ће вриејдно забиљежити расположење Спасојевића на сеоској игранци у Појезни, затим на славама, а посебно је видљиво доба када жене напуштају народну ношњу, рубину и пресвлаче се у женски сако, џемпере и слично, а богатији мушакраци купују бунде.

Интресантна је фотографија шишања косе. У селу није било много ручних машиница за шишање, а најчешће и оне које су биле више су биле тупе и чупале косу, тако да је било право мучење док се фризура дотјера.

Фотографије су забиљежиле кад пред Душанову кућу долази трактор, затим први аутомобил и то ''Стојадин'',  па сликање у боји. Све је то у једном животу Душановом, који траје више од 90 година.

Сада Душан има све, не ради ништа, а нити може, али вријеме радости, расположења и љепоте животне је прошло. Убија га самоћа, а највише о њему брине унук Небојша, који ради у Аустрији.

Тешко је каже Душан, самоћа, а љубави више нема,.....!

Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA