ДЕТЛАК, РИЗНИЦА СПОМЕНИКА

Камно рало
Истраживач Дамир Кљајић ГЕОИСТ у реону амбараина Доњи Детлак

Обновљена црква Светог Илије Пророка у Детлаку

Стари надгробни споменик у гробљу Доњи Детлак

Мрамор са Репишта (Петко Ђeкић - чува у својој шуми)

Манастирске испоснице (из, око 1300. године - доба краља Драгутина)

Амбари - ћупови (у последње вријеме много брже пропадају)

Зобиште - плато

Камени алат (из Каменог доба) , локација Зобиште - Доњи Детлак

ДЕТЛАК, РИЗНИЦА СПОМЕНИКА

Село Доњи Детлак код Дервенте је веома богато археолошким локалитетима, од Каменог доба, па све до попа Јовице, који је на овим крајевима подигао буну против турског зулума 1834. године.

У овом селу су пронађени сегемнти живљења људске заједнице из Средњег брознагог доба, а нарочито је много локалитета пронађено из Средњег вијека, као што су амбарине – ћупови, затим манастирске испоснице испод брда и гробља код храма Светог Илије Пророка. Манастир је трећи пут спаљен и потпуно уништен, након, у крви гушења Поп Јовичине буне.
На гробљу се могу наћи многобројни, веома стари и различити споменици, који о свему томе најбоље свједоче.
-У Доњем Детлаку код Дервенте, према навођењу мјештана, тражили смо остатке темеља манастира, а открили смо три хиљаде година старе некрополе, што даље треба још детаљније истраживати, рекао је археолог Милан Ђурђевић.
Према његовим ријечима, на једном мјесту, нађене су три урне са поклопцима, односно три гроба покојника из Средњег бронзаног доба.
На брду звано Репиште, које се као седло протеже испод виса Зобиште, налазило се гробље из Средњег вијека са мраморима. Од три надгробна споменика, сасвим случајно очуван је само један, али далеко од мјеста гдје је некад стајало спомен обиљежје и почивалиште неког мјештанина из давнина.
Познати археолог Милан Ђурђевић, потврдио је да је камен – мрамор, које се сад налази подалеко у шуми испод Репишта највјероватније из 14 вијека, а да је манастирска црква, била изнад ћелија - келија, отприлике на мјесту или у тој непосредној близини, гдје је садашња црква Светог Илије Пророка. Он сматра да су ћелије служиле монасима за молитве, а амбари за чување хране.
Миленко С. Филиповић у својим записима је навео: На Кременику у насељу Клендеровци има Џиносвско гробље. Ту су некад била три, а сада је само још један надгробни споменик – стећак.
Кременик је мјесто на брду Зобиште, а у народу се називало још и Кременик зато што се ту могло наћи много камена – кремена, од чега је прачовјек правио примитивни алат. Детлак је шире подручје Календероваца, па се ова недоумица о мјесту Детлак или Календеровци овако разјашњава. Према казивању мјештанина Станислава Макивића овај локалитет су истраживали археолози из Америке.
До ових опсежних арехолошких истраживања нису знали о чему се ради, па су каменчиће уништвали и нису давали им никакв значај, док су мраморије, на којима су се могли видјети исклесани натписи и цртежи користили у градњи објеката.
На Зобишту (Кременику) и сад се може на површини земље наћи доста камена – кремена, од кога је прачовјек правио свој примитивни алат.
На овом подручју су ископине радиле разне екипе археолога, па чак и из Америке. Долазили су тако археолози са свих страна и одлазили. Са собом су односили записе, налазе, открића, али нико никада ништа у Дервенту није враћао и остављао. Тако је културно-историјско богаство и наслеђе заборављано и нестајало са ових дерветских подручја.

Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA