Перо и Милорад Новић поред старих трнки
Старе трнке
Пчеларење некад и сад
Модерно пчеларење не познаје трнке. Оне су већ одавно заборављене, а за пчеле се праве посебне кошнице на разне начине и по разним моделима, гдје се у неколико наставака може смјестити више пчелињих друштава, а да би се добило више меда у њих се стављају преграде са воском од којих пчеле лакше направе саће.
-Некад су ријетко пчеле чуване и узгајане на једном мјесту. У шумама је било много дупљи у дрвету, гдје су се пчеле ројиле и радиле. Ко пронађе пчеле , оне су његове. Ту остају и власник користи мед. Тако је владало правило и други нису преузимали пронађено друштво, каже Перо Новић из Доњег Детлака.
Још давно, човјек је временом успијевао да премјести пчеле ближе кући. Кад би пронашао рој који се одвојио, смјестио бих га у посебан суд, звани трнка и односио кући.
- Трнка се правила од обичне шумске лозе која се обавијала око савијених штапова и облијепила се говеђом балегом и блатом. У њој би пчеле радиле до краја августа, кад би се вaдио мед у саћу. Начин на који је то рађено је био веома нехуман. Врелом водом би се пчеле полијевале да угину, а мед из трнке извадио у саћу и тако се спремао и чувао. Овај начин вађења меда из трнке називао се ''тушење пчела''. За потребе одржавања друштва остављала су се млада друштва, која су ухваћена у трнку приликом ројења, испричао је Новић.
Tekst i fotografija: © by Savko PEĆIĆ PESA
Модерно пчеларење не познаје трнке. Оне су већ одавно заборављене, а за пчеле се праве посебне кошнице на разне начине и по разним моделима, гдје се у неколико наставака може смјестити више пчелињих друштава, а да би се добило више меда у њих се стављају преграде са воском од којих пчеле лакше направе саће.
-Некад су ријетко пчеле чуване и узгајане на једном мјесту. У шумама је било много дупљи у дрвету, гдје су се пчеле ројиле и радиле. Ко пронађе пчеле , оне су његове. Ту остају и власник користи мед. Тако је владало правило и други нису преузимали пронађено друштво, каже Перо Новић из Доњег Детлака.
Још давно, човјек је временом успијевао да премјести пчеле ближе кући. Кад би пронашао рој који се одвојио, смјестио бих га у посебан суд, звани трнка и односио кући.
- Трнка се правила од обичне шумске лозе која се обавијала око савијених штапова и облијепила се говеђом балегом и блатом. У њој би пчеле радиле до краја августа, кад би се вaдио мед у саћу. Начин на који је то рађено је био веома нехуман. Врелом водом би се пчеле полијевале да угину, а мед из трнке извадио у саћу и тако се спремао и чувао. Овај начин вађења меда из трнке називао се ''тушење пчела''. За потребе одржавања друштва остављала су се млада друштва, која су ухваћена у трнку приликом ројења, испричао је Новић.
Savko,
ОдговориИзбришиsjećam se da smo nekad imali šest trnki pčela,ali nikad nisam smio da prođem ispred trnke,uvijek bi me barem jedna ubola,ali nikad se nisam zapitao šta bude sa pčelama nakon vađenja saća sa medom.Mislio sam da se pčele privremeno istjeraju i ostaju žive,a nisam ni slutio da radi našeg slatkog zadovoljstva hiljade vrijednih pčelica stradaju.Hvala Bogu da više nema ovih trnki iako sam se obradovao kada sam vidio da si postavio njihove slike.
Pozdrav i do skorog viđenja
Pero
Came visit him/it for my cousin's Blog Neptune and I liked the visit a lot. Hug
ОдговориИзбришиOd pcela volim jedino med. Alergicna sam na njihov ujed. Mada ih volim jer su jedna od najinteresantnijih vrsta na Zemlji.
ОдговориИзбриши...ја сам већ навикао да нам ти презенујеш „заборављено вријеме“. Твој прилог ме поново врати у дјетињство: код куће смо имали трнке и пчеле - не превише, али сасвим довољно за личне потребе... Мој отац их је изузетно цијенио и то пренио и на мене. И дан данас их пуштам да ми слободно „миле“ по рукама. Пчеле су врло мирољубиве, оне реагују једино на изузетно јаке мирисе - неке не подносе, као нпр. зној - и не воле да им се „препречује“ пут. Мој отац није пчеле због меда „угушивао“. Голим рукама (претходно намазаним „милодухом“) и са цигаром у зубима је вадио мед из трнке, а један дио је увијек остављао нетакнутим, због њихове прехране...
ОдговориИзбришиBravo,evo jos jednog razloga zasto s postovanjem i uzivanjem pratim vasu galeriju vase komentare,sugestije,savjete predloge i svevezano za vase ime.Vi znate da spojite korisno i lijepo, vjerovatno stecena navika dugogodisnjim radom.Po vasim slikama i komentarima sam zakljucila da se radi o osobi koja iza sebe ima bogato iskustvo.Kad sam vas vidjela s osmijehom sam vam rekla"Dobro vece,gospodine,Savko,drago mi je da smo se upoznali."Srdacan pozdrav.S postovanjem,SLAVICA
ОдговориИзбришиСлавице, нисам баш тај који много вјерује у телепатију, али нешта од тога има. Људи се и на даљини упознају и препознају слажући сегменте коцкица у свој живот, па кад то несвјесно помало дође у наш его, онда се очито види да се двије особе у нечему слажу и препознају.Тако далеко, тако близу Славица, је препознала много чега у мом стварању. Некоме за то требају године. Јесте иза мене стоји живот и искуство, кроз које сам прошао, памтио,а у последње вријеме фотографијом и записима овјековјечио. И ја сам у вама видио једну одважну особу са жељама да мисли лебде, да много дају, да узбуђују, да лепршају и да говоре о нама ко смо и шта смо на овом свијету. Зато ти , заиста дајем подршку са оним мудро и оштро.
ОдговориИзбриши