Чувари српске ношње-млађи нараштаји 
Српска ношња из 20. година прошлог вијека
Мотање пређе од лана
Лан се више не узгаја
СРПСКА ЕТНО НОШЊА У ДЕРВЕНТИ
Српска етно или изворна ношња дервентског краја била је карактеристична по начину израде и тканине од које се израђивала. И поред оскудних материјала за украшавање ношње, проналажене су природне боје, нарочито за израду прегача и тканица.
У прошлости је свако домаћинство производило лан, конопљу и вуну. Спретније жене и дјевојке ткале су платно од кога су шиле рубине. То је уобичајени назив за одјећу од лана и конопље.
За зиму се одјећа правила од сукна. На глави је ношена крпа, марама или бошча, а млађе жене или удаваче су носиле каук. Жене су носиле прегачу ћилимачу са много боја. За опасивање кориштене су тканице израђене од вунене пређе у разним бојама.
За бојење вунених и осталих тканина употребљаване су домаће вегетабилне боје, а купована је само плава, или како се називала, ''чивит'' боја.
Сукнена одјећа украшавана је још гајтаном, а веома често чипкама, ђинђувама и шљокицама. Шљокице су ситни кружићи од сјајног лима , а код богатијих и од сребра или злата.
Од обуће ношени су опанци – путравци. Љети се носио сукнени дугачки зубон или краћи звани јелек, а зими гуњ - капут од сукна са рукавима, док зубун није имао рукаве. Били су обично црне боје.
Дио ношње била је и торбица од тканине или коже. Мушкарци су носили фес, шубару, шајкачу, а касније шешир.
Данас се ова ношња више не носи, али има домаћинстава која су сачувала и преносе то на своје унуке и праунуке, а они то радо носе о неким посебним светковинама.
У прошлости је свако домаћинство производило лан, конопљу и вуну. Спретније жене и дјевојке ткале су платно од кога су шиле рубине. То је уобичајени назив за одјећу од лана и конопље.
За зиму се одјећа правила од сукна. На глави је ношена крпа, марама или бошча, а млађе жене или удаваче су носиле каук. Жене су носиле прегачу ћилимачу са много боја. За опасивање кориштене су тканице израђене од вунене пређе у разним бојама.
За бојење вунених и осталих тканина употребљаване су домаће вегетабилне боје, а купована је само плава, или како се називала, ''чивит'' боја.
Сукнена одјећа украшавана је још гајтаном, а веома често чипкама, ђинђувама и шљокицама. Шљокице су ситни кружићи од сјајног лима , а код богатијих и од сребра или злата.
Од обуће ношени су опанци – путравци. Љети се носио сукнени дугачки зубон или краћи звани јелек, а зими гуњ - капут од сукна са рукавима, док зубун није имао рукаве. Били су обично црне боје.
Дио ношње била је и торбица од тканине или коже. Мушкарци су носили фес, шубару, шајкачу, а касније шешир.
Данас се ова ношња више не носи, али има домаћинстава која су сачувала и преносе то на своје унуке и праунуке, а они то радо носе о неким посебним светковинама.
Поново један од твојих бисера.
ОдговориИзбришиХвала пријатељу на лијепим ријечима. Ово сам хтио да поставим на твој блог, па сам одустао ради твоје пјесме, коју си објавио и она заслужује много већу пажњу.
ОдговориИзбришиПредходно, о школи сам хтио да ти покажем у којим условима дјеца уче данас у Појезни,а то је много различито од оних дана кад смо ја и ти ишли у ту исту школу.
Времена су се промијенила, а и боље је тако... Што се тиче моје пјесме, ја сам одговорио на твој коментар...
ОдговориИзбришиSlažem se sa Mirom: ovo je odista sjajan post - pravi biser. Moram da priznam da prvi put vidim cvet lana. Pozdrav, Pesa.
ОдговориИзбришиe moj dragi savko i sa ovim si mi suze natjerao na oči mnogo sam se uželjela onoh naših lijepih dana dragi savko.
ОдговориИзбришиbosiljka iz beča
Драга Босиљка, свима нама је тешко кад се сјетимо прошлости, која је била тешка, али и лијепа, јер смо били млади.На нама је да сачувамо дио те прошлости, како је не би заборавили наши млађи нараштаји,нарочито етно, јер се данас све брже мијења и уједно оно што је било јуче заборавља.
ОдговориИзбришиХвала ти што гледаш мој блог,па предложи шта бисте вољели да видите и прочитате, а ја ћу се побринути да то урадим.
Поздрав ВАШ , Савко ПЕЋИЋ !
Лепо је сачувати успомену на традицију и добро је што има оних који се тиме баве и чувају. А најлепше то што има ко да овековечи. Иначе би се онда само могли да виде у музеју.
ОдговориИзбриши