ВАСКРШЊЕ РАДОСТИ - VASKRŠNJE RADOSTI

ВАСКРШЊЕ РАДОСТИ

Дјеца се посебно радују Васкрсу. Нарочито када се боје и шарају јаја, јер воле да се играју. Исто тако, дјецу веома интресују обичаји и желе да учествују у њима, па и да буду главни актери.
По православном обичају јаја се на дервентском крају, почињу припремати у петак,а најчешће је то субота. Јаја се боје и шарају разним бојама, али прво се обоји у црвену боју, па онда у друге боје.


Обичаји на Васкрс

ХРАЊЕЊЕ МРАВА

У православним селима код Дервенте сачувано је много лијепих народних обичаја за Васкршње празнике, а нарочито оних у коме учествују дјеца.
Тако, дјеца чим устану на Васкрс са одраслим моле се Богу, а онда добију шарено јаје и доручкују. Послије доручка облаче свечанију и љепшу одјећу и ките се мирисним, шареним прољећним цвијећем и са корпицама, (раније су то били мали плетени сепетићи ) одлазе у сакупљање јаја по оближњим кућама. Она иду од куће до куће и свака домаћица им подијели по једно шарено јаје.
Успут се играју туцања јаја на одношење, па онај ко има најјаче јаје, зна накупити и по стотину јаја у своју корпицу, то јест сепетић. Наравно, то дјеца не могу све појести, онда они дијеле другим који наиђу поред пута, а нешто од пробраних и лијепо ишараних јаја носе кући.
Интресантно је да се овом радују и дјеца која су тек проходала и уз мајку обилазе комшилук како би добило своје јаје.
Домаћице, обично знају колико ће дјеце доћи и толико јаја припреме.
За Васкрс је везан још један веома интресантан обичај у коме обавезно учествују дјеца.
Кад се јаја ољуште и поједу у кући, пред или послије ручка одлази се на њиве и тражи највећи мравињак. Обично, свако домаћинство зна гдје се налазе већи мравињаци на оближњој њиви.
Дјеца сакупљају љуске од јаја у посуде или у корпице, са неколико ољуштених јаја и одлазе са дедом, баком или са родитељима до најближег мравињака. Кад се дође код мравињака онда се сви прекрсте и љуске од јаја бацају мравима.
Дјеци се каже да бацају љуске и да при том поновљају ријечи ; ''једите, једите вриједни мравићи'' .
Вјерује се да се на овај начин, по хришћанском, одржава побједа живота над смрћу.
Зашто се овај обичај одржао и ради чега, мало старијих људи зна да каже. Неки кажу да је то да се мрави нахране, јер су то највреднија Божија бића, па треба да се и они мало одморе. Други, опет да је то ради тога што мравља јаја немају љуштуре, па је потребно да ојачају.
По трећим је тај обичај веома стар и носи у себи паганске особине кад се у мраве вјеровало да су бића која имају моћ на одржавање мноштва, реда и рада у заједници. Ако се мравима даје храна у прољеће, онда ће у свакој кући, од дјеце и чељади врвити као у мравињаку. То се касније вјероватно у народу задржало, појавом хришћанства, као и други многи обичаји у славенским народима.
Ипак, више је оних који вели да је ријеч о дјечијој забави и Васкршњој радости. За Васкрс се сва дјеца радују и ту своју радост дијеле са другом дјецом и људима, а исто тако и са ситним малим животињицама које никоме не чине зло – мравима. Мрави трче тамо, амо ужурбано, кад се на њих нешта баци, то дјеца доживљавају као да се и они радују њиховом доласку и храни коју су им даривали.
Било , како било, овај обичај траје и одржава се сваки пут на дан Васкрса.

Tekst i fotografije: © by Savko PEĆIĆ PESA