SUNČANI SAT / СУНЧАНИ САТ

На згради Основне школе ''Никола Тесла'' у Дервенти, с јужне стране изнад улазних врата на фасади стоји лијепо урађен рељеф у облику праоугаоника са полукружним ознакама с доње стране и са једним кругом у средини гдје је усађена- уграђена метална шипка ''казаљка'''', која је положена под правим углом у односу на површину фасаде. Казаљка је висине до 30 центиметра. Овај рељеф, кад се гледа личи као на неки украс постављен на фасаду. Ипак то није украс , него ''суначнани сат''.

За овај ''сунчани сат'' зна мали број људи у Дервенти да уопште постоји. Направљен је на фасади кад је направљена зграда за потребе градске гимназије 1912. године. Сат и сад мјери вријеме тачно и прецизно, само што на њега више нико не обраћа пажњу и са њим нико се не служи као некад. Док је служио , није било баш много часовника у граду. Али ипак по њему се тачно знало, по положају суначне сјенке кад треба кренути ујутро на посао, у подне сјести одмарати и нешто презалогајити. Био је то знак да почну звонити црквена звона и да се са градске џамије огласи мујезин. Сви су знали кад је вријеме и који је вакат, јер су једни другима дојављивали и јављали, па домаћице нису требале ни да излазе из кућа како би знале колико је сати.

Сви су гледали на сунчани сат. Кафанџије, трговци, мајстори, продавци робе на пијаци. Они су шегрте слали да погледају колико је сати, а они би им показивали и означавали прстом на длану у ком је положају суначана сјена, па би брзо одређивали који је вакат и колико је остало за рад или до одмора. Кад дође казаљка у положај према истоку са дугачком суначном сјеном знало се да је ђиндија. Радње и дућани би се затварале. Град - чаршија би оживјели. На улице би излазило много шетача.Старији би свраћали у крчму или познати хотел Хил, а мушки и у јавне куће, којих је кажу у Дервенти у то вријеме било више и све је било јавно добровољно, што ће се рећи данас, транспарентно. Млади су хрлили на корзо или у многобројене дервентске паркове, а кажу да је тада у Дервенти за разлику од данас било много паркова и зеленила и многобројних дрвореда.

Tekst i foto: © by Savko Pećić PESA