РАЛО

Некада су наши прадједови обрађивали земљу дрвеним ралом. Развој пољопривреде је био на веома ниском нивоу. Плуг са црталом и лемешем од челика је био непознат у нашим крајевима , још прије 70 година уназад. До пред Други свјетски рат, земља је обрађивана дрвеним ралом у многим домаћинствима, па чак још то се дуго задржало у поратно вријеме. Орање је било плитко, а приноси житарица веома ниски. Рало је вукло једно или два говечета. Веома често умјесто воловске запреге, рало је вукло неколико снажних мушкараца - момака. То су била, углавном сиромашна домаћинства са много чељади у заједници или како се звало породичној задрузи. Такве заједнице су тешко могле да набаве и држе говече, односно волове за вучу.
На тај начин није се могло узорати и обрађивати много земље. Зато је владала општа нешташица хране, глад и биједа становништва, нарочито по селима.
Данас се веома тешко може овакав плуг - рало пронаћи, као сачувана старина наших крајева.
Ово рало није имало колица, како је приказано на слици. Послије ће се појавити, прво дрвена, па гвоздена колица, као и гвоздени плуг, који су на ове крајеве донијеле колоније Шваба- Нијемаца и на тај начин знатно унаприједили обраду земље.

Tekst i foto: © by Savko Pećić PESA