У нашим селима је све више напуштених огњишта и ово је нажалост веома честа слика. Остао је понеки кијер као свједок кућишта и постојања, гдје су се некад рађала дјеца.
На овом мјесту поред рјечице Драшан играли су се чобани и много стоке пасло траву,а касније и фудбалске утакмице су одиграване кад је у село стигла лопта.У овој равници подну Дражића кућа рађао је добро кукуруз звани бјелчић, који је хранио многе породице,а млио се у Дражића млину који је био на Драшану. Данас изгледа запуштено и обрасло дрвећем.Рјечица Драшан је међа између два села Церана и Појезне.
И поред тога што у ове Сионице, тако се називају њиве, некада веома много обрађиване више нико у њих и не долази а поготово да обрађује, нити што сије и узгаја. Земља је што оно људи кажу овдје багатели, ничему не вриједи. Али власник њиве је поставио забран и забранио пролаз запрези или трактору, који овуда евентуално једном годишње прође, ради превоза дрва. Наша посла, моје , па не дај и поред тога што не вриједи ни полића.
Текст и фотоси : by Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар