ТАЈНЕ НЕСТАЛОГ ЈЕЗЕРА

Извор који застрашује

У селу Мала Сочаница код Дервенте испод кућа Ерића поред рјечице Гвозденац налази се извор – језеро, у чије дубине нико није смио да загази.

Прича се да су мјештани обарали дрвећа и набацивали земље па се језеро повукло.

То је површина од једног дунума, која се не обрађује  и у њу се не улази, а извор се повукао до саме рјечице Гвозденац.

У новије вријеме багерима и машинама, мјештани су заградили насип и оградили извор да му се не може прићи, а воду пумпама црпе за домаћинства.

Овај извор, а некад и језерце се назива Бабића извор, ваљда по Бабићима из сусједног села Црнча који се налазе на брду западно од Ерића.Ту је граница ова два села.

У околини, по њивама уз долину много је још малих извора.Некад је свако домаћинство имало своју воду , односно азну. То је заграђени и уређени извор са дрвеним балванима или шупљим дрвећем, званим бадањ. На Ерића њиви изнад Бабића извора, још увијек постоји сачуван бадањ из кога се захвата и пије вода.

О Бабића извору или језеру, постоје у народу многе приче. Мјештани кажу да је у јеезеру и глибу насрадало много људи и животиња које су ту наишли и једноставно нестале.

- Волио сам слушати дједову причу о дјевојци која се утопила у извору.Због тога никада нисам смио прилазти близу извора, а и сад кад на то помислим ухвати ме страх.

Дјевојка по имену Даница је водила волове, кад се у пролеће орало и  брнало на оближњој њиви. На тренутак отац је оставио кћерку да причува волове како би се одморили на њиви и отишао до куће.

Била је велика жега и сунце припекло, а волови ожедњели, па се плану и крену према извору. Изненађену дјевојку оборе, а клинови брначе закачи за хаљину и тако су је вукли до извора. Жедни волови, почну да пију воду и пропадну у дубину извора са брначом и дјевојком.Јадни отац је трчао да заустави волове. Стигао је касно,а кад је дошао до извора ништа није пронашао. Нестали су, као да их је нешто прогутало, сјећа се Савко Ерић, приче коју је чуо од дједа.

Други опет кажу, да је дјевојка била заљубљена у једног момка из Бабића, а отац јој није дозволио да ашикује с њим, па је кришом чим ухвати прилику састајала код рјечице Гвозденац.Једном, тако чувајући волове поведе их на рјечицу Гвозденац да напоји и састане са момком. Волови се отргну и појуре на извор.Како су почели да пију воду, тако и пропадну,а сирота дјевојка ухвати конопац  да их врати и тако уз јаук пропадне у извор, а момак из шуме почне да запомаже и од страха побјегне кући. По томе је веле назва Бабића извор.

Ерић се сјећа још и да се говорило како се ноћу поред извор нико није усудио да прође, јер кажу да је у бијелој хаљини по мјесечини дјевојка се појављивала из извора и запомагала да јој помогну.У оближњим шталама, кад би се она неком приказала би настала рика говеда.

И сад, по ноћи мјештани не силазе на извор, ако неку алатку забораве на њиви или нешта друго, тек, кад осване оду да донесу.Знало би се десити кад се радило на њиви да на дрвету остане торба са храном. Ујутру кад би дошли не би је пронашли.

Причало се, да гладна дјевојка изађе из извора и односе, па су стога мјештани о славама носили храну и остављали у близини извора мислећи да ће нахранити гладну и сироту Даницу.

Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA