Небом лете
мирољубљиви оловни носачи смрти
одвајкада меланхолично и немогуће
за све ваздух постаје тијесан
дрвеће радосно шири гране и крије живот
вода тече змије мигоље низ падину
страхом земаљског посматрача с неба
који тражи наше сјеме на нашој земљи
од предака до предака у нашем колибару
гдје се памтивијеком животом
родује плодује и страхује
Зато и сад умне и
паметне главе
плаше дјецу Дрекавцем злим Дабом и Долом
које никада нико није сусрео нити видио ходајући по шуми
добри дух старца Чангриза пази да дјеца не залутају
кад по шуми праве играрије и обилазе цвијтне родове
док се храстиком и липиштем слава слави
на маслиштима и прелиштима
долазе у црквишта и молитвишта
Понекад у пријезду са планине Љубин
почује се завијање вукова
старији би говорили да се то Жив јавља
и на претке далеке опомиње
да се међусобом не забораве
јер ће се зли Даб Дола и Дрекавац
опет појавити међу људима
а Добрибог их
неће моћи спасити
од злих духова који долазе
Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар