природно богатство

Вода
 
Имати живи извор воде пред кућом је за свако домаћинство право  природно богатство. Ријетка су домаћинства на селу која су сачувала старе азне, то јест уређене изворе с којег се носила вода за пиће,а и стока појила о тешким жегама и времену кад у  потоцима и рјечицама вирови пресуше. Добри и чисти извори воде су одувијек били право богатство још ако су недалеко од домаћинства,а поготово поред саме куће. У недостатку воде људи су копали бунареве и тражили воду дубоко у земљи.

Код Војина Ковачевића у Дријену, извор воде, некадашње, азне међашице је веома лијепо уређен и налази се одмах пред кућом.Азна је међашица, јер се налази на самој међи између Војина и Миловановић Микe. 

- То је позната стара азна Ковачевића и Миловановића, гдје се по воду у љетним данима долазило из далека када присуши и понестане пијаће воде. Тада се вода носила у дрвеним посудама званим каблићи на обраници и рамену, па је то био тежак посао,а свака се кап воде чувала. Данас није тако, вода се не штеди ,а то је непроцјењиво  ботаство, каже Војин.

Он каже да је азна била запуштена, па су је уредили и сачували од затрпавања. У азни има довољно воде за домаћинство,а и да се уз извор напије хладне воде и подсјети на старе дане, када се око азне окупљало много народа и чекало на ред да се захвати кабао или канта воде.

Над извором је било засађено цвијеће и дрвеће, обично  лијеска и врба. Док се чекало на ред да се наточи посуда водом, млади момци и дјевојке су користили прилику да се упознају и ашикују поред извора и тако склапају везе које су биле од животног значаја.

Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA