Станите
на сред собе и слушајте
како
муха зуји кроз простор
собне
тишине гдје дуње миришу
тако
јако и емотивно на прошлост
која
продире у ушну шупљину
и
излуђује ме
Погледајте
нема
дуње нигдје а муха зуји
соба
је празна мемљива и одурна
све ме
узнемирује и мучи
боли
ме та таштина безвида
кроз
чула мисао брзо пролази
Опажате
ли осјећаје
гласова
како долазе из дубине
а муха
понекад из уха озуји
прекидајући
паучинасто сјећање
да
очима не видим
и
сјетим се лика моје мајке
Не
додирујте
хљеб и
вино на столу
и кад
свијећа нестане у тами
нестаће
зујања у мени
без
мириса дуња душа ће бољети
кад
сјећања у кошмару навру
И ове
ноћи
свој
живот у јастук ћу увалити
без
мириса дуња и зујања мухе
додириваћу
хљеб и вино
што је
мајка оставила на столу
а није
рекла куда је отишла
Савко Пећић Песа
Послије дуже паузе на блогу и твоја пјесма... Лијепо. И настави!
ОдговориИзбришиХвала брате на подршци !
ОдговориИзбриши