ПЕЧЕЊАК И УСПОМЕНЕ

 

С пријатељима из дјетињства естрадни умјетник Миле Китић радо је прихватио дружење уз ватру и печење печењака. Наравно, нашла се и чашица праве шљиве са шљивика церанских и појежанских, гдје је Миле одрастао, играо се са вршњацима,чувао говеда и хранио, преловао и највише лопту гумењачу гањао по пољанама уз поточић Драшан, који раздваја села Церане и Појезну.
Ето, свима па и мени, који смо помало старији било је драго друговање са Милом и потсјећање на дјетињство, које бијаше давно, али ипак незаборављено, јер Милу није ударила слава у главу, него животу прилази онако како га је живио, проживљавао и доживљавао.
У јесен, кад би све било окићено пристиглим златним жутим плодовима, чобани би  уз стада ситне и крупне стоке по њивама и обраним кукурузиштима започели свој боравак на испаши стоке. Уз рјечице или шумарке ложили би ватру и под сноповима кукуруске склањали се од кише.

На овратинама или испод хладовине, поред шума, остајали би неузрели  ’’чурци’’- клипови кукуруза. Чобано би их брали , ложили ватру и на жару пекли. Овако пажљиво, да не изгори запечен клип кукуруза назива се печењак.

Печењак се радо жарио и уз ватру казана, кад се пекла ракија. А уз гутљај ракије служио би као укусан залогај умјесто мезе.

Поред  печења кукуруза, чобани су убирали плодове домаћег и дивљог воћа, најчешће трнина и шипка. На чобанској трпези често би се нашле гљиве печурке, као и  ’’јарчићи’’ – сунчанице.

Уз дворишта кућа били су богати воћнаци са дебелим и високим стаблима крушака и јабука јесењача, које су поткупљане , након сваког вјетрића који би плодове просуо по земљи. Било је таквих сатабала и по њивама, поред шума, на међама, свугдје  гдје се могла засадити и укалемити добра воћка. 

Било је то некада, сада више нема чобана, нема ручног брања кукуруза,а нема ни њива пуних ситне и крупне стоке, гдје се овнови и волови јаких и дугих рогова васцијели дан боре и боду за превласт на богатим пашњацима, а лаважи паса чувара одјекују далеко.

Све је то, уз пјесму чобаница и чобана, цвркут и пијев птица стварало дивну незаборавну бисерну ниску у природном простору чистине и љепоте, која сјећањем и сада у срце удара и надахњује новим и јачим животом.
То су успомене које се буде сваке нове јесени и потсјећају на младост, лијепе дане дјетињства и живота.

Фотоси и текст : by Савко Пећић Песа