У Бањалуци и Дервенти је 12. и 13. септембра одржан
научни симпозијум, на тему ‘’КУЛТУРНО – ИСТОРИЈСКИ КОМПЛЕКС ДОЊИ ДЕТЛАК’’. Први
дан скуп је одржан у Бањалуци, а други у Дервенти гдје је организована посјета комплексу
Доњи Детлак.
Организациони одбор Научног симпозијума „Културно-историјски
комплекс Доњи Детлак“ чинили су академици Драго Бранковић, Рајко Кузмановић и Драгољуб
Мирјанић, те проф. др Станиша Тутњевић, мр Средоје Новић, мр Слободан Наградић,
начелник општине Дервента Милорад Симић и Дражен Богић.
Госте и учеснике симпозијума у Доњем Детлаку је дочекао
и поздравио епископ зворничко-тузлански Хризостом.
Организатори овог Научног симпозијума су Академија
наука и умјетности РС, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног
насљеђа РС и Општина Дервента.
Члан организационог одбора проф. др Станиша Тутњевић
је, говорећи о комплексу Доњи Детлак, изразио наду да ће скуп резултирати зборником
радова на основу којег ће та локација бити научно валоризована. Према његовим
ријечима, најстарија и најзначајнија у овом комплексу је археолошка локација Амбарине,
која потиче из доба сеоба народа од четвртог до шестог вијека нове ере.
Он је додао да је, као друга битна претпоставка о
постојању манастира Детлак, чињеница да је у досадашњим ископавањима нађено довољно
елемената да се може претпоставити да је ту био манастир.
„Треће је чињеница да је у том селу у периоду од
1550. до 1628. године настао један рукопис, књига која је веома чисто и јасно датирана
и прецизирана да припада том подручју. Именован је као Детловачки евхологион и постојање
те књиге је најбољи доказ да је ту било жариште неког духовног живота“, рекао је
Тутњевић.
Члан Организационог одбора Средоје Новић нагласио
је да Доњи Детлак има културни значај, да је то мјесто које је једно вријеме било
посјећено, а потом запуштено, те да је група ентузијаста из тог села покренула питање
да се том мјесту дефинитивно да културни ниво и освијетли са научног и историјског
значаја.
„То нас охрабрује да чинимо корак напријед како бисмо
направили и заинтересовали грађанство да је култура изнад нас. Сви који изгубе културни
идентитет немају шансу задржати ни национални, ни било који други идентитет“ рекао
је Средоје Новић, министар цивилних послова БиХ.
На симпозијуму је разматрано више од двадесет реферата
али је у дискусијама и освртима учествовало више од 50 учесника из Републике Српске и Србије.
Симпозијум у Бањалуци ,првог дана је отворио академик
Рајко Кузмановић, предсједник АНУРС-а.
Текст и фотоси : by Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар