КАД ЉУБАВ ПОЧИЊЕ ДА ГОРИ

Сјећам се

на земљи травнатој и влажној

у прољеће сједила си поред мене

подрхтавала си онако дјетињасто и невино

а лице горило руменилом

држао сам цвјетић бијелу раду у руци чврсто

са страхом да вјетар не однесе

кроз твоје груди нисам знао шта струји

хоћеш ли или нећеш тај бијели цвијет

и латице кидаш и бројиш

сјећам се

загријана тијела некако су милила једно другом

и недостижу руке наслоњене на траву меку

кроз прољеће провидио се дан нашег сусрета

знао сам да си вољела бијеле раде

сјећам се

повремено је сунце мигољило иза облака

и јако сјало умивајући наша лица

мени су се руке знојиле а бијела рада скоро клонула

страховао сам да цвијет боје мраза не изгубим

док је у грудима љубав горила

сјећам се

мириса влажне травнате земље са међе

крио сам свој поглед од очију твојих

и не знам какви су ти били прамнови косе

мисли су ми биле забодене у твоје срце

што мисли и говори или ритмом боли

хтједох да питим а страх ме био

сјећам се

да су руке милиле једна другој

као да се на трави клижу а тијела нагињу

надао сам се врелим уснама  

сјећам се

почела је да пада киша

а ти си рекла да мораш да идеш

из руке је цвијет испао

док сам гледао како лагано на траву пада

иза шумарка брзо си нестала

остао сам сјетан док киша није престала

сјећам се

 у мени је тада љубав почела да гори

Савко Пећић Песа