уторак, 15. април 2014.

ДОК РАЗМИШЉАМ


Мисао је моја дубоко урезана
испод лобање у мозак који кључа

набрекло се шири у кости вреле

које рукама ваде дах посљедњи



У тањуру послужена супа хладна

звјездице масне се сударају

путују и разбијају једна о другу

док ми се повраћа од мучнине



Вијуге мозга титрају на сунцу

зраци боје дуге простирку ми праве

капи кише на длановима зноје

тијело досадно додиром боли



Мисао моја није сада у простору

Јер се бори с трајањем прошлости


Савко Пећић Песа


Нема коментара:

Постави коментар