четвртак, 07. март 2013.

сан повратни

Трагови пусти великих сеоба



Увијек када помислим на завичај

сјетим се

               Хераклита

                            и ријеке коју је споменуо

осјетим извјесну грижу савјести

па потом данима изучавам

                култ предака

                            и све бих дао за успомену

да сам јахао у боју на Мурата

у праскозорје на дику роду укрштао копља

                 у древном окршају

                             узбуђен и срећан.



Ускраћен пуног доживљаја отачества

тјешим се

                  да вапај мајке

                               и крици убијених

мене не оптужују и да нико не окреће главу

због оног шта је било и шта ће бити

                 јер терет кајања

                                је тешко издржати

у страном свијету – О да ли ме то осјетљиво

вријеме обликује или је пут мој

                  непромјенљив

                               као стријела у лету



Мирослав Б. Душанић


1 коментар:

  1. Хвала пријатељу! Овдје могу само да се поновим, да напишем оно што и написах у мом блогу: Тежак је то терет који ми приписа. Надам се да га (ако ништа друго) бар дјелимично оправдавам/испуњавам.

    Нека Ти Господ подари здравље и мир у породици!

    ОдговориИзбриши