Оооопст

Стукни одмори
Престаде шкрипа
Цика и лупа
Шина колских и тврдих клупа
Оропћелих волова
Настаде рика
Уста се сапиру
Утробе прже
Олбе и пљоске грла ко чаше
Сатљици флашурци и флаше
У једној руци
Другом за порошку држе
Шеснест момака
Тријест и два вола
И шеснестера кола
Мири бјелица посавица ранка
Смију се лица
Полијевају се изнутра табани боси
Један комадаре носи
Завирује флаши у дупљи
Који је пијесак најскупљи
Ко мудро питање ставља
Што га Сеочани с Укрње вуку
Грабићем волове туку
Подиже се нова кућа ако буде здравља
Сунце изједа крај ноћи
Осокољени морају поћи
Освиће Укрња
Млоги нису води вични
А све момци дични
Не боје се врба и врбака
Церанчанки и штрбачанка
Зноје се мишице
Дамари ко струне
Понеђе лијес празан
А остали укрњским пијеском се пуне
Ко за празан сандук хаје
Набацаћемо и његов
Делија нека је алал му терет
Добацује један шерет
Приклапај језик вежи
Тељиге притежи
Накваси кола и поћерај вола
Ђе плавота и пероња
Ђе рисоња и бријезоња
Мељу калдрму точкови дрвени
Дрвене јармове жуљају вратови
Кратки зубуни и дуги сатови
Ракија доспјела под руку
Двојица на четири вуку
Истом зачу се први двојац
Моје мале кућа покрај воде
Покривена листом од јагоде...
Други двојац упјеваних лола
Пола Штрпци а пола Церани
Ту се моје мило јање рани...

И сад п’јесак Укрњица носи
И сад мири босиљак у коси
Јесу знали Сеочански тићи
Запјевати Укрњи отићи.

 

Жељко Ђукић

Фото архива .